Zdravlje retrivera

Čiščenje od parazita

Paraziti mogu da izazovu velike komplikacije kod psa, teške bolesti pa i da dovedu do smrti, stoga je veoma važno informisati se o parazitskim oboljenjima i redovno svog ljubimca čistiti od svih vrsta parazita.

Pre svega, paraziti mogu biti spoljnašni i unutrašnji. Spoljni su krpelji, buve, šugarac, vaši, parazit demodikoze, a unutrašnji oble gliste i pantljičare (creva), srčani crv (krvotok).

Buva je međudomaćin u razvoju male pseće pantljičare, pa je mogući izvor zaraze za štence, i u slučaju da ih primetite kod štenaca, obavezno konsultujte svog veterinara koji preparat možete koristiti a da on ne šteti štencima.

Spoljni paraziti kod odraslih pasa se tretiraju raznim praškovima, rastvorima i ampulama. Svi ovi preparati mogu se kupiti u veterinarskim apotekama, ambulantama i Pet šopovima, ali pre upotrebe bilo kog preparata obavezno se konsultujte sa vašim veterinarom.

Kada su u pitanju štenci i čišćenje od unutrašnjih crevnih parazita – dehelmintizaciju treba obavezno uraditi pre vakcinacije. Čišćenje od crevnih parazita se sprovodi prvi put kod pasa sa 3 nedelje starosti (21 dan). Čistenje se ponavlja u 5 nedelji starosti (35 dan). Prilikom oba navedena čišćenja neophodno je čistiti i majku i štence. Nakon ovog perioda čišćenje ponavljamo u 8 pa u 11 nedelji života, a kasnije možemo ponavljati na 3 do 4 meseci.

Odrasle pse treba tretirati sredstvima isto 3 – 4 puta godišnje.

Za efikasno čišćenje štenaca od parazita možete koristiti pastu ili sirup za mlađu štenad, ali doziranje morate uraditi isključivo prema savetu veterinara i kilaži psa. Kod odraslih pasa vaš veterinar je upoznat već sa istorijom vašeg psa i on će vam preporučiti tablete koje najviše prijaju vašem psu.

Vakcinacija zlatnog retrivera

Po rođenju psi koji sisaju (naročito kolostrum) nasleđuju zaštitna antitela od svoje majke koja ih štite oko 6 nedelja. Prva vakcina koju pas može da primi je dvovalentna “puppy“ vakcina protiv mačije kuge i štenećaka koja se daje 28 dana od rođenja štencima kod kojih postoji povećani rizik od zarazavanja ili petovalentna vakcina koja se daje 6 nedelja po rođenju. Druga doza petovalentne se daje sa 9 nedelja i poslednja treća doza vakcine se daje sa 12 nedelja starosti kada je imuni sistem i najkompetentniji kako bi se postigao najbolji imuni odgovor.

Prema najnovijim smernicama Svetskog udruženja veterinara male prakse prvu vakcinu je najbolje dati sa 6 nedelja starosti i nakon toga je ponoviti još dva puta u razmaku od 3 do 4 nedelje.

Jačina imunog odgovora zavisi od samog imuniteta jedinke. Zato se i vakcinišu samo zdrave i od parazita očišćene životinje.

Petovalentna vakcina kod psa pruža zaštitu od sledećih bolesti:

parvovirus,
virus štenećaka (morbilivirus),
adenovirus,
parainfluenca virus
i određeni sojevi bakterija roda Leptospira.

Sve zarazne bolesti, koje uzrokuju navedeni virusi i bakterije imaju visok stepen mortaliteta, čak i pored primene adekvatne terapije. Jedino oboljenje koje je starosno predisponirano je mačja kuga (oboljevaju samo mladi psi), dok su sve ostale zarazne bolesti zastupljene i kod starijih pasa.

Nakon što je pas primio vakcinu, imunitet stiče tek nakon 7-14 dana, pa u ovom periodu još treba paziti na štene i ne dopuštati mu kontakt sa drugim psima.

Ovde moramo ponovo istaći da iako od ovih bolesti najlakše oboljevaju štenci, od njih mogu oboleti i odrasli psi pa je neophodno ovu vakcinu ponoviti nakon godinu dana.

Pored vakcinacije protiv zaraznih bolesti svi psi stariji od 3 meseca trebalo bi zakonski biti mikročipovani i vakcinisani protiv besnila. Vakcinacija protiv besnila je jednokratna.

Obe vakcine, protiv zaraznih bolesti i besnila se nadalje primaju jednom godišnje radi održavanja nivoa antitela u krvi i samim tim adekvatne zaštite jedinke od bolesti.

Pored navedene dve obavezne vakcine, psi se mogu vakcinisati i vakcinom protiv zaraznog kašlja koja obuhvata dva uzročnika, canine parainfluenza i Bordetella bronchiseptica. Ova vakcina se preporučuje psima koji su pod visokim rizikom od oboljenja (psi u odgajivačnicama, u prihvatilištima, azilima).

Pravila vakcinisanja pasa:

Vakcinisati se može samo klinički potpuno zdrava životinja.
Nedelju, maksimalno 10 dana pre vakcinacije neophodno je ljubimce očistiti od endoparazita, koji proizvode toksine čime slabe imuni sistem i čine vakcinaciju neefikasnom.
Vakcinaciju štenadi po pravilu treba uraditi u veterinarskoj ordinaciji sa ciljem praćenja reakcije životinje na vakcinu (anafilaksa).

Ostale bolesti

Posebnu brigu posvetite odgajanju šteneta jer, budući da raste veoma brzo (između četiri i sedam meseci), podložan je poremećajima kostiju. Ne dozvolite mu da trči i da se igra na tvrdim površinama kao što je trotoar, barem dok se zglobovi u potpunosti ne formiraju (to se obično događa kada je pas starosti do 2 godine). Igra u travi je najbolja.

Najčešće bolesti koje pogađaju ovu pasminu su displazija kukova, displazija laktova, katarakta, progresivna atrofija mrežnjače, subvalvularna aortna stenoza, osteohondroza, alergije, Von Vilbrandovo oboljenje, torzija želuca, epilepsija, hipotiroidizam, hemangiosarkom i osteosarkom.